Dobio sam ime po dedi Nikoli vrčinskog kafedžiji kojeg su bez suda i krivice, partizani streljali krajem 1944. godine i bacili u Dunav. Zato ne volim reke, ribe i komuniste. Rodjen sam 15.decembra 1960. godine kao prvenac majke Rade i oca Bogosava. Majka je za mene želela da budem moralan i zdrav, a otac je želeo da budem advokat. Oboje sam razočarao. Zato ne volim želje, nadanje, iznenađenje i radovanje.
Majci sam zahvalan što mi pravi šnenokle i sarmice od zelja, a ocu što me je naveo da se oženim učiteljicom Gordanom, ćerkom Baneta pekara. Oženio sam se ne računajući na miraz. Nek se zna.
Radio sam što sam morao, dok sam morao i u državnim i u privatnim firmama. Bačene pare. Zato ne volim biznis i biznismene, tajkune i majmune…
Napisao sam zbirku poezije Žuta bluza i za nju dobio oktobarsku nagradu za književnost grada Beograd. Zbirka nikada nije objavljena, a ja sam prestao da pišem pesme. Objavio sam Prvu knjigu o Vrčinu, 2005. godine, Građu za istoriju Vrčina 2007. godine.
Ponosim se što ne pijem i što sam jedini u Srbiji nosilac titule Veličanstveni vitez čuvar vlastitog braka.
