„Čovek obično ne postane onakav kakav je želeo i maštao da će biti. I hvala Bogu da je tako. Na šta bi svet ličio da nam se ostvaruju želje. Ali, isto tako, čovek nije ni ono na šta ga je moranje nateralo. I to mora da se razume i s merom prihvati. Za sve postoji neki i nekakav razlog. Očevi pijanci kao da sinovima na cuclu daju rakiju. Bijeni postaju krvnici, a zlostavljani po pravilu zlostavljači. Ali, ne mogu samo da shvatim da li su ti rastumačeni razlozi samo puka objašnjenja ili su pomalo i opravdanja. Taj odnos nisam u stanju da procenim. Ako nisu opravdanja, zašto ih onda i otkrivati. Kao, kod nekog drugog će na vreme uočiti frku i pokušati da je otklone. Kada je to i kod koga uspelo…“
