„Svašta smo mi tako pričali. Danima i noćima. Ali, sve neke obične stvari, opšte. I uvek o nekim ljudima koje smo oboje ili pojedinačno poznavali, o knjigama i filmovima. Nikada nismo pominjali međusobne simpatije koje su bile očigledne i koje su se podrazumevale. Kao da bi pričajući o tome kroz čipove, memorije, ekrane i mikrofone, emocije postale izvitoperene, nestvarne, deo neke video-igrice. Ne, našu ljubav nismo pominjali. A samo smo, u stvari, o njoj i pričali. I pisali…“
„Samo čovek koji je u stanju da obuzda svoju strast, može da bude mudar čovek. Možda malo dosadan i namćorast, ali ipak mudar. Onaj ko suzbije i prikrije strah izgleda kao hrabar. Pristojan je onaj koji ne iskazuje svoju gordost. Sve su to osobine ili stanja duha koje su prisutne i u životinjskom svetu. Što ih čvršće drži pod kontrolom, čovek se sve više udaljava od životinje. Od zveri. To nam je i smisao života, zar ne. Dušu izdignuti nad nagonom.“
„Jaka i uspešna žena nikada neće priznati da je takva. Reći će za sebe da je posvećena, postojana, da je uložila veliki trud i da ima ogromnu podršku. Da su joj koreni u porodici.“
